Ne znam kako je onima koji su par decenija u braku, mi još nismo sastavili godinu a već se ponašamo kao cimeri...mislim da ga svakim danom sve manje volim, služim samo za te "bračne dužnosti", kao ....

Ne znam kako je onima koji su par decenija u braku, mi još nismo sastavili godinu a već se ponašamo kao cimeri...mislim da ga svakim danom sve manje volim, služim samo za te "bračne dužnosti", kao kućna pomoćnica ili da se istresa na meni bez obzira da li sam kriva za nešto. Kaže da me voli, a u sledećem trenutku "kupi se i odlazi". Ako slučajno zaplačem jer mi nešto zasmeta, imam utisak da bi me prebio. Ne znam da li mogu da provedem život tako što ću samo da ćutim i trpim, a da niko ne obraća pažnju na to šta ja osećam. Pomišljam i da odem, ali se ne usuđujem, nemam gde i u očima svih bih ja bila kriva.