Obukla sam kratku mini suknju, tange, majcicu bez rukava koja se na suncu providi i … Tako sam se sredila. Bila sam na nekom psihološkom testiranju za posao. Trajalo je to testiranje četiri sata. Počelo u 12. Dva psihologa, lekar i šef obezbeđenja me posmatraju dok ja radim neke zadatke i mešaju se da mi otežaju. U početku su se zgledali i odmahivali glavama. Kad je otkucalo 15:00 počeli da se vrpolje i pričaju. Ja usredsređena na zadatke i ne gledam uopšte na njih. Rešila ja i poslednji zadatak iz jedne gomile i da pređem na drugu, kad kaže vođa testiranja “Ostavljaj dok nismo svi poludeli! Ti ovako možeš do sutra a mi sve živce pogubismo”.
Posle mi objasnili da je test merio kako se ponašam u stresnim situacijama i kad sam frustrirana i da sam ja jedna od onih koji ne reaguju uopšte na frustraciju i ne znaju za stres. Navodno neki poremećaj. Eto, provedoh 45 godina u zabludi da su svi ovakvi i nikad nisam mogla da razumem druge dok šize oko gluposti.
0 komentari:
Objavi komentar