Evo da se ispovedam. Ljubavni život mi je ravan nuli. Za sebe smatram da sam realan u nekim svojim pogledima. Radim na sebi, aktivan sam, obrazovan, radim na vrlo odgovornom mestu za dobru platu, ne opterecujem se tudjim životima i ne baš nešto izrazito lep.
Devojke čak i ne dodju do te etape da me upoznaju. Nekako kada se napravi presek stanja zapravo baš biraju. Bez obzira na moju komunikativnost i načitanost o svemu i svačemu. Mislim da imaju predrasuda da uvek mogu upoznati boljeg. Sve se svelo na neko gledanje i odmeravanje. Čak šta više da znak da pridješ a kada pridješ onda se čudi što si prišao pa i odgovri negativno. Strah od nepoznatog kao i to da hemija bukvalno ne postoji ostavlja mesta za diskusiju. Pri tom da naglasim da sam uvek spreman svaku devojku da upoznam bez obzira ko je i šta je.
0 komentari:
Objavi komentar