Uvek su me privlačile "frajerčine", oni što su sve devojke zaljubljene u njih i koji mogu da imaju svaku, a takvi nikad nisu bili spremni na vezivanje. Uvek sam bila s takvima po dva-tri meseca, a onda bih čula ono čuveno "Nisam ja spreman za vezu." Onda sam upoznala njega, mog muža. U početku je glumio frajerčinu, ali gluma je bila vešta, i ja sam pala na to.
Zaljubila sam se u taj šarm, šmekeraj, ma gluposti, nije čak bio ni lepotan. Posle sam se zaljubila u njegovu ličnost, karakter, osobine. Na kraju se ispostavilo da sam ja glupa, on je samo glumio, nije čak ni bio s mnogo devojaka. A ja sam s njim izgubila nevinost. :) Ne smeta mi to što je glumio, i bolje što nije jedan od onih s kojima nikad ne znaš na čemu si. I dalje sam zaljubljena i volim ga! Tako da, momci, samopouzdanje treba da bude broj jedan kad prilazite devojkama. :)
0 komentari:
Objavi komentar