Oče moj, opraštam ti svaki šamar, to što me nikad nisi odveo u park, što se nikad nisi igrao sa mnom, što nikad ni za jedan moj problem u školi nisi znao jer te nije ni interesovalo, što si brojao svaki dinar koji mi daš ali zato broj koliko si me puta slagao i izigrao, koliko si puta pijan došao kući ni ne pamtiš. Ne pamtim ni ja jer je bilo mnogo puta. Opraštam ti što umesto da budeš uz mene ti ideš protiv mene, opraštam ti što mene i majku hoćeš da vidiš na dnu.Znam, uradićeš sve da do toga dodje jer ne možeš da podneseš da ostaneš sam, što više nećemo biti tu da na nama lečis komplekse i frustracije, što ćeš dalje morati sam.
Žao mi je oče, preči mi je život i zdravlje, kako moj tako i moje majke. Vreme je da počnemo i jedna i druga da mislimo na sebe. Oprostila sam ti sve, neka te Bog čuva i javi mi se ponekad, javiću se i ja tebi, čisto da znam da si dobro, dodji ponekad da vidiš kako živim. Ako pak ne budeš želeo i to ti opraštam.
0 komentari:
Objavi komentar