Neki dan sam otpočela novo poglavlje u životu-udala sam se. Svadba je bila prelijepa i pred kraj svadbe ostalo je par naših prijatelja pa smo sjeli za jedan stol da se ispričamo. U jednom momentu ...

Neki dan sam otpočela novo poglavlje u životu-udala sam se. Svadba je bila prelijepa i pred kraj svadbe ostalo je par naših prijatelja pa smo sjeli za jedan stol da se ispričamo. U jednom momentu prijateljica od mog muža mu dobacuje “vrijeme je da krenete, čeka te uzbudljiva noć” u cilju da mene malo podbode jer nam je to prva bračna noć. Red je bio na mene da joj uzvratim i puna sebe kažem “Mi smo očejfili sa PIP i prije svadbe”…





 U tom trenutku neko mi sa leđa spušta ruku na rame, okrečem se i vidim svog oca, koji je jedva podnjeo moju odluku da se udam. Molila sam zemlju da se otvori i da me proguta. “Samo da se pozdravimo, idemo i mi” reko mi je otac. Nisam znala šta da mu kažem i dan danas se pitam da li me čuo kada sam to rekla… Od tada ne želim da muž ima ikakav kontakt sa tom prijateljicom, a pred ocem se stidim ko pred Bogom…