Upoznao sam je sa namjerom da je zavolim jer sviđala mi se kao osoba, sviđaju mi se njeni kulturni maniri, sviđa mi se njena spontanost, fizički je baš privlačna, i to mi je bio plus ne mogu da lažem, al .....

Upoznao sam je sa namjerom da je zavolim jer sviđala mi se kao osoba, sviđaju mi se njeni kulturni maniri, sviđa mi se njena spontanost, fizički je baš privlačna, i to mi je bio plus ne mogu da lažem, al najviše mi se sviđa to što je tako umiljata. Trudio sam se oko nje, osvajao je svakim danom novim, gestom, novim poklončićem, nekom ljubavnom izjavom...Sad je ona zaljubljena do ušiju, a ja tu pravu zaljubljenost i dalje ne osjećam, čini mi se da to nije to, i mrzim sudbinu zbog toga. Stvarno sam htio da se zaljubim u nju, zapravo vjerovao sam da ću se posle tog sviđanja ludo zaljubiti, al nešto jednostavno neće.




Ne patim ni za jednom bivšom, ne sviđa mi se neka druga, nisu to razlozi, jednostavno sve je super al osećam da nisam zaljubljen kako bi trebao biti. Sledeći korak znam da mora biti da raskinem sa njom da je dalje ne zavlačim da ispadnem pošten ili da nešto učinim ako se može učiniti po tom pitanju da se zaljubim jer to bi najviše voleo. Ima li ko pametan da da savjet.