Nakon diplomiranja, odmah sa našao posao u struci, i jedva smo se viđali. Maksimalno sam se posvetio poslu i trudio se da ispunim očekivanja. Ona i naš odnos su bili na čekanju. Nesvesno, testirao sam...

Nakon diplomiranja, odmah sa našao posao u struci, i jedva smo se viđali. Maksimalno sam se posvetio poslu i trudio se da ispunim očekivanja. Ona i naš odnos su bili na čekanju. Nesvesno, testirao sam njeno strpljenje, odgađao izlaske. Zvala me je u šetnje, na roštilje, izlete, pozorišne predstave, pa i u kućne posete, a ja nikako nisam stizao. Razmenili bismo koju poruku dnevno i to je bilo to. Vremenom je odustala.




U gužvi i žurbi, nisam ni primetio kada. Sebičan, arogantan i glup. Varao sam ju. Ne sa drugim devojkama, već sa kancelarijom, poslovnim sastancima i prekovremenim satima. Kasno sam shvatio da je ona bila tu i pre diplome, i pre posla, i pre auta, novog telefona, pre novca i sve te ozbiljnosti. Pre nego što sam postao neko koga ne poznajem. Bila je tu kada nisam imao za poruku, kada sam bio običan klošar iz kraja, probisvet. Kada nisam imao ni za bicikl, ona me vozila na predavanja. Bila je tu. Uvek. U zlu, a ja sam je u dobru odgurnuo. Toliko mi je žao. Nadam se da je srećna bez mene. Zaslužio sam da patim.